Zavisan sam od kapitalizma, dopadalo mi se to ili ne. Jednostavno, svet je uvek bio kontrolisan od zlih sila koje su vekovima samo menjale ime, ali nikako i suštinu. Zli tiranin u svetu u kojem živimo, zove se Kapitalizam. Teško mi je da se pomirim sa činjenicom da zavisim od tebe, gospodine Kapitalizmu.
Zavisim, ali ne na način na koji ti to poželiš, Strašni Gospodine... ti poseduješ moju materijalnost, ali ja sam nezavisan od tvoje suštine. Ja sam nezavisan od svog krajnjeg cilja.
Zavisan sam od dobre muzike... tresem se kad ne mogu da pročitam nešto pametno, teško mi je kad nisam opkružen dobrim ljudima... zavisan sam od dobre energije koji ti oni isporučuju.
Ali, nezavisan sam od totalitarnih principa i slepog izvršavanja bez prethodnog pitanja i samoispitivanja.
Deo sam kapitalizma bez iko da me pita i teško mi je da se oslobodim od jednog toliko moćnog represivnog aparata. Nezavisna podzemna scena je oružje sa kojim se borim protiv mog zlog gospodara.
Šta mislim kada govorim za nezavisnu podzemnu scenu.
Nezavisnost od čega... i zašto podzemna? Zašto sada i zašto ovde(tu)?
Pitanja su uvek bila dobar početak..ako ne i najbolji!
Samo sam pitanja i imao kada sam se prvi put susreo sa ovom scenom. Iskeno, ništa mi nije bilo jasno. Nikako nisam mogao da razumem kako neko može da bude kreativan u uslovima totalnog ignorisanja i anonimnosti. Nikako nisam mogao da razumem kako neko može da ne gubi veru u bolji svet u vremenu kada je samouništavajuća materijalnost razlog, realnost i želja. Kako je moguče da neko uživa u tome da bude crna ovca? Da radiš ono šta želiš i na svoj način, kada su prisilna komanda i uniformiranost načini da preživiš.
Da kažem da nisam sreo čoveka koji ne prezire stvari koje nezavisna scena radi. Govorim za one bezlične milijarde tela koje misle da ih država voli i postoji samo zbog njih. Retki su oni koji veruju u bezvremenski uticaj stvari proizašlih iz čiste potrebe da se bude ono što jesi... i ništa više, ništa manje.
Oduvek sam smatrao da ne treba da čekamo nekog da uradi ono što želimo. Baš zbog toga, godinama sam pravio fanzin u kome sam pravio intervjue sa bendovima koje sam voleo, recenzirao sam ploče od nezavisnih izdavača širom sveta i pisao o politici i socijalnom životu iz svoje perpektive. Baš zbog želje da radim ono što želim obljavljivao sam kasete nepoznatih bendova sa fotokopiranim omotom koje sam snimao kod kuće, zato što sam smatrao da te bendove neko treba da čuje. Sam sam organizovao koncerte svojih bendova, zato što sam na taj način dobijao garanciju za toliko priželjkivanu nezavisnost.
U ime nezavisnosti, još uvek to radim.
Očigledno je da je kapitalizam toliko moćan i bukvalno ne dozvoljava finansisku nezavisnost. Barem za sada.
Ali kapitalizam ne može da kontroliše moj duh. Svakako da mu vrši ogromno medijsko trovanje, ali ni to nije dovoljno. Dokaz za to su stotine hiljada nezavisnih izdavača čirom sveta. Nezavisna podzemna scena je u direktnoj konfrontaciji sa kapitalizmom. Tu postoji tendencija da se napravi mnogo uz pomoć prijatelja koji će uraditi sve što je u njihovoj moći da se napravi dobro izdanje, zbog toga što oni vole taj bend... njihovu muziku, njihove ideje i njihove ličnosti.
Kapitalizam sazdaje šou biznis i velike izdavače samo zbog para.
Neretko sam isprljan od aktivnosti kroz kapitalistički sistem koje najčešće imaju funkciju u obezbeđivanju materijalnih sredstava za preživljavanje. Često mi je mnogo teško, posle tog prostituisanja, da radim nešto za nezavisnu podzemnu scenu... ili to kapitalizam traži od nas.
Da ustupimo i da mu se poklonimo. Upravo zbog ovog saznanja uživam u svakoj izdatoj ploči, pročitanoj knjizi, odgledanom filmu... od strane neke nezavisne kuće. Nezavisna podzemna scena mi pomaže da ostanem živ... ona je čuvar mojih najiskrenijih osećanja.

Vasko TKxSK